Zakoni
Detalji dokumenta
Objavljen
Stupa na snagu
Donesen
Prestaje važiti
O smrtovnici (Protokol izveštaja o smrti)
Proglašenje izjava poslednje volje
Naredbe suda na osnovu smrtovnice i na osnovu izjave poslednje volje
Popisivanje zaostavštine i potvrđivanje stanja zaostavštine potpisom umesto zakletve
Prihvat nasledstva (Naslednička izjava)
Naredbe o stvarima zaostavštine dok traje ostavinska rasprava
Uručenje (predaja) zaostavštine
POSTUPAK U POSLOVIMA STARATELJSTVA (ŠTITNIŠTVA, SKRBNIŠTVA I POMOĆNIŠTVA)
Posebna naređenja o štitništvu
Posebna naređenja o skrbništvu i pomoćništvu
Starateljska poverenstva i starateljski saveti
PROGLAŠENJE NESTALOG ZA UMRLOG I DOKAZIVANJE SMRTI
SUDSKI PONIŠTAJ ISPRAVA (AMORTIZACIJA)
OSTALI SLUČAJEVI VANPARNIČNOG POSTUPKA
O SUDSKIM SVEDODŽBAMA (POTVRDAMA, UVERENJIMA), SUDSKIM OVERAVANJIMA I O SASTAVLJANJU ISPRAVA KOD SUDA
Zakon o vanparničnom postupku
Pročišćeni tekst vrijedi od 31.12.1991. do 09.06.2023.
45/1934, Narodne novine 73/1991
Zakon o izvanparničnom postupku (59/23) na snazi od 10.6.2023. u članku 122. propisuje:
"Stupanjem na snagu ovoga Zakona prestaje primjena pravnih pravila Zakona o sudskom vanparničnom postupku (»Službene novine Kraljevine Jugoslavije«, br. 45/34. i »Narodne novine«, br. 73/91.) i prestaje važiti Zakon o proglašenju nestalih osoba umrlima i o dokazivanju smrti (»Narodne novine«, br. 10/74.)."
MI
ALEKSANDAR I.
po milosti Božjoj i volji Narodnoj
KRALJ JUGOSLAVIJE
objavljujemo svima i svakome, da su:
SENAT KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
sazvan ukazom od 19 oktobra 1933 god. u redovan saziv za 20 oktobar 1933 godine na svome 24 redovnom sastanku, održanom 2 jula 1934 godine u Beogradu, i
NARODNA SKUPŠTINA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
sazvana ukazom od 19 oktobra 1933 god. u redovan saziv za 20 oktobar 1933 godine na svom 49 redovnom sastanku, održanom 7 jula 1934 godine u Beogradu, rešili i da smo Mi potvrdili i proglašujemo:
ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU
koji glasi:
§ 1.
U vanparničnim pravnim stvarima sudovi imaju postupati, bilo po službenoj dužnosti bilo na predlog stranaka, samo onda, kad i u koliko im to zakon naređuje.
§ 2.
(1) Pri raspravljanju i rešavanju vanparničnih pravnih stvari sud se mora držati ne samo opštih naređenja od čijeg ispunjenja zavisi valjanost postupka i sudska odluka, već se mora po službenoj dužnosti i starati za lica, koja stoje pod naročitom zaštitom zakona, kao i za bezbednost drugih lica, kada to zakon naređuje.
(2) Sud naročito:
1) mora paziti da ne prekorači granice svoje nadležnosti, a kad nađe da nije nadležan, mora, prema prilikama, ustupiti stvar ili uputiti stranku nadležnoj vlasti, ukoliko mu je ona poznata;
2) ne sme dopustiti da lica, kojima je po zakonu potreban zastupnik, bez svojih zakonskih zastupnika preduzimaju pravne poslove;
3) mora tačno ispitati a, po potrebi, zadržati u spisima punomoćije kao i druge isprave o ovlašćenju lica, koja ne rade u svoje ime;
4) mora paziti da se ne sklopi pravni posao bez lica, čije je preslušanje ili privoljenje potrebno za valjanost toga posla;
5) mora po službenoj dužnosti izvideti sve okolnosti i odnošaje, koji imaju uticaja na sudsku odluku; u tom cilju može saslušati stranke, svedoke i druga lica, koja mogu dati obaveštenja, po potrebi, i veštake i na drugi pogodan način pribaviti podatke i isprave, kojima bi se stvar razjasnila;
6) mora uzimati u obzir i one činjenice i okolnosti, koje stranke nisu navele, a za koje je na drugi način saznao, a naročito i ranije rasprave pred sudom u istoj stvari;
7) mora, kad uputi stranke na parnicu ili na upravni postupak (§ 10), pobrinuti se, da se, gde je to potrebno, do svršetka parnice, odnosno upravnog postupka, dade obezbeđenje ili da stanje ostane dotle nepromenjeno;
8) mora svaku odluku, kojom odbija molbu, obrazložiti, a druge odluke samo ukoliko to zahtevaju prilike pojedinog slučaja;
9) mora, ukoliko se po službenoj dužnosti ima starati da se posao što pre svrši, odrediti strankama i njihovim zakonskim zastupnicima dovoljne rokove za izvršenje datih im naloga, a ako u datom roku ne izvrše nalog, upotrebiti potrebna prinudna sredstva (§ 19);
10) mora upotrebiti svu opreznost radi obezbeđenja interesa stranaka, ali ipak ne sme zbog nevažnih formalnosti i neznatnih nedostataka odbijati molbe, nego će u takvom slučaju postupiti u smislu propisa § 184 Građanskog parničnog postupnika;
11) mora pri sastavljanju (§ 155 stav 2) ili odobravanju ugovora ili pri primanju na zapisnik izjava poslednje volje nastojavati, da u ispravi bude jasno izražena volja i namera stranaka i da ne bude razloga za nesporazum o pravnim posledicama onoga što je uglavljeno ili izjavljeno; mora paziti da se održi forma, potrebna za valjanost ugovora ili izjave poslednje volje, kao i da se isprava tako potpuno i jasno sastavi da se izbegne po mogućnosti svaki spor.
Za pristup do sadržaja morate biti korisnik portala www.informator.hr.
Sadržajima se pristupa ovisno o Vašem paketu.
Prijava
Zaboravljena zaporka?
Nemate korisničke podatke? Besplatno se registrirajte i testno pristupajte sadržajima 7 dana.
Kao besplatan korisnik ostvarujete pristup do 20 dokumenata.